Uskršnja priča

Kao praznik svetlosti i života, Uskrs nam otkriva kapije nebeskog sveta, gde anđeoska pesma i molitva blagodarnosti Bogu nikad ne prestaju. Ovom mišlju vladike Nikolaja Velimirovića započinjemo priču o najstarijem i najsvečanijem hrišćanskom prazniku - Vaskrsenju Hristovom. Uskrs je dan večne radosti jer je na taj dan Hristos, bogočovek, pobedio smrt. Činom vaskrsnuća dokazao je svoje božansko poreklo i otvorio vrata večnog života, radosti i sreće.

Uskrs je osnova hrišćanske godine jer se prema njemu kao prema glavnom pokretnom prazniku pomeraju dani i praznici u prvom delu godine. Uvek se slavi prve nedelje posle punog meseca, na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje.

FARBANJE JAJA
Na Veliki četvrtak, Veliki petak i Veliku subotu kuvaju se i šaraju jaja, što predstavlja posebnu radost za decu. Prvo jaje se boji u crveno, u mnogim delovima naše zemlje ono se zove „čuvarkuća“ i čuva se do narednog Uskrsa. Crvena boja simbolizuje Hristovu nevino prolivenu krv na Golgoti i njegovo vaskrsenje. Postojalo je verovanje da će sve što se uradi na Veliki četvrtak doneti bogatstvo. A da bi bili bogati, vernici su se umivali vodom u kojoj su se nalazili zlatni i srebrni predmet.

VELIKI PETAK, DAN ZA TIŠINU
Crkva i verujući posvetili su Veliki petak spomenu na Hristova stradanja. Na taj dan je Hristos osuđen od naroda, razapet na krst i ostavljen da umire bolno i polako moleći se za spasenje onih koji su ga osudili: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine.“
Na Veliki petak u hrišćanskim hramovima vlada tišina, a umesto zvona čuju se samo zvuci klepetala. U prošlosti je deci zabranjivalo da se na ovaj dan igraju napolju kako ne bi podizala galamu, nije se vikalo, zviždalo, pevalo.
Kad svane Uskrs, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo, zvone sva zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Ujutru se odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu i pričest, posle koje se narod međusobno pozdravlja rečima: „Hristos vaskrse“ i „vaistinu vaskrse“.

Slavlje uz pesmu i igru
U nekim selima i varošicama meštani se tradicionalno okupljaju na zajednički uskršnji ručak koji se provodi uz pesmu i igru.

PRAŠTAJTE BLIŽNJIMA
Kad se iz crkve dođe kući, praznik se po tradiciji proslavlja u krugu porodice za svečanom trpezom. Običaj je da se pre ručka ukućani takmiče u tucanju vaskršnjih jaja i da se njima omrse pre ručka. Za uskršnjom trpezom nema posebnih obrednih jela, ali je uobičajeno da se spremaju jagnjetina i kolači od testa u koje se umetnu šarena jaja.
Po crkvenim pravilima Uskrs ne mora da se obeležava u kući, već se može proslaviti i u prirodi. Nekada su ljudi posle prazničnog ručka u svečanim odelima šetali po korzou. Bez obzira na to koje uskršnje običaje poštujete, najvažnije je da na ovaj dan podelite radost sa najbližima, oprostite im i uživate u darovima života. Neka nam Vaskršnji praznici proteknu u miru, zdravlju i radosti!


Uskršnje jaje donosi sreću i napredak
U mnogim krajevima običaj je da se ukućani, čim ustanu, protrljaju vaskršnjim jajetom kako bi bili zdravi i rumeni. Slično tome, negde je običaj umivanje vodom u kojoj je prenoćilo jaje, a deci se daje da okuse crveno vino radi zdravlja.

Ponegde se zadržao običaj da se jaje zakopa u mravinjak jer se veruje da to domaćinstvu donosi sreću i napredak, a ponegde se jaje odnosi na njivu da ga sunce ogreje. Potom se zakopava u zemlju da čuva useve od vremenskih nepogoda.