kuhinjica

još se kod nas dobro jede
 
HomeCalendarFAQSearchMemberlistUsergroupsRegisterLog in

Share | 
 

 Grožđe

Go down 
AuthorMessage
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:04 am

Uživanje u grožđu (Vitis vinifera) datira još od drevnih naroda. Njegovi suvi ostaci nađeni u egipatskim i drugim predbiblijskim grobnicama širom srednje Azije i istočne Evrope, međutim pretpostavlja se da je prvo grožđe raslo oko obala Crnog mora šireći se ka jugu, još pre osam hiljada godina. Veruje se da su prva vina nastajala nekontrolisano na visokim temperaturama, gde je brzo dolazilo do vrenja soka grožđa. Takva vina su bila prava dionizijevska poslastica- gusta, sirupasta i slatka. Najčešće su razređivana sa vodom i mešana sa začinskim biljem, medom i sirom.

Iako postoje brojne sorte, većina uživalaca zna za belo i crno grožđe.

Crno grožđe treba da bude što tamnije, skoro crno, a kada se grozd protrese zrna ne smeju da ispadaju. Kožica crnog grožđa je vrlo vredna jer obiluje fenolnim materijama koje mu daju boju i ukus, a ljudima zdravlje. Sadrži i polifenole rezveratrole, antocijane, katehine i kvercetine. Oni su antioksidansi koji uništavaju štetne supstance, kao i slobodne radikale koji mogu da izazovu tumor. Čuvaju i prohodnost arterija smanjujući tako rizik za bolesti srca. Smanjuju i zgrušavanje krvi i snižavaju loš holesterol. Za rezveratrol je dokazano da pozitivno utiče na mentalne i druge funkcije mozga, smanjujući rizik od moždanog udara.

ČUVAR SRCA

Vino, najznačajniji proizvod od grožđa, treba piti u umerenim količinama, odnosno sto mililitara dnevno. Vino, a naročito crno, dobar je antioksidans koji štiti krvne sudove i srce. Istovremeno, povećava nivo estrogena, deluje baktericidno i usporava delovanje virusa.

Crno grožđe bi trebalo jesti što češće i zbog kalijuma, mangana, vitamina C, B1 i B6. Ali i zbog obilja biljnih vlakana, kalcijuma i gvožđa. Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san.

Belo grožđe je u mnogo čemu slično crnom. Ima približno istu energetsku vrednost, što znači oko 20 odsto šećera, ali je u odnosu na crno grožđe siromašno fenolima. Takođe nije preterano bogato ni sa kalijumom i kalcijumom.

Suvo grožđe je, zbog svoje slatkoće i lepljivosti dugo izbegavano jer se smatralo da dovodi do propadanja zuba. Novija istraživanja su dokazala suprotno. Supstance iz suvog grožđa suzbijaju rast bakterija odgovornih za nastanak karijesa i bolesti desni, zato što obiluju fruktozom i glukozom a ne saharozom, glavnim krivcem za oboljenja usne duplje.

Vinsko sirće bi trebalo da se nađe u svakom domaćinstvu jer je istovremeno hranljivo i lekovito. Ono hladi i steže, smiruje dijareju i krvarenje. Od vinskog sirćeta se spremaju obloge za razne bolesti, a povremeno pranje celog tela mešavinom sirćeta i vode čisti kožu i otvara pore, pospešuje cirkulaciju, čime organizam postaje otporniji na razne bolesti i spoljašnje štetne uticaje.

Ovo ljudima omiljeno voće, osim što osvežava, predstavlja i lek za čišćenje krvi, regulisanje varenja, uklanjanje masnih naslaga iz tela, lečenje upalnih procesa, uklanjanje reumatičnih tegoba i kožnih alergija. Grožđe deluje kao prirodni tonik organizma, usporava starenje, odnosno sprečava demenciju i degenerativne očne bolesti.


ČISTAČ KRVI

Grožđe sadrži jabučnu i vinsku kiselinu, pektine, odnosno materije koje usporavaju resorpciju masti, tanine, među kojima posebno antocian, važan za obnavljanje krvi. Od vitamina sadrži vitamin A i C, i vitamine B grupe, a od minerala kalcijum, kalijum, gvožđe, magnezijum. S obzirom na to da sveži sok sadrži takođe sve ove sastojke, predstavlja izuzetan čistač jetre, a takođe pomaže pri izbacivanju urinske kiseline iz tela.


DIJETA

Dijeta sa grožđem je jedna od najboljih. Ukoliko zdravlje dozvoljava, dvadesetak dana treba držati dijetu. Preporučeno je da se jede 1 do najviše 2 kilograma grožđa, bolje crnog jer je zdravije i uspešno čisti organizam od raznih toksina. Primenom dijete sa grožđem, ne samo što će se skinuti višak kilograma, već će se regulisati varenje i apetit, a koža će zablistati svežinom. Naravno, potrebno je i da dodatna hrana bude nemasna i lagana.
Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:04 am

Kombinacija jedinstvene teksture i slatkog ukusa čini grožđe popularnim, idealnim rešenjem za užinu između glavnih obroka. Bilo da je belo, roze ili crno, grožđe u ovim toplim danima prijatno osvežava. Popularno voće može da se jede sveže ili se od njega može praviti džem, sok, žele, sirće, vino ili dobiti sušene grožđice. Statistika kaže da 71 odsto svetske proizvodnje grožđa završi kao vino. Vinske sorte, dakle, nose prevagu nad stonim sortama grožđa.

Energetska vrednost belog stonog grožđa je 69 kalorija na 100 grama, a od tog je najveći deo iz prostih šećera. Grožđe je bogato vitaminima Be 1, Be 2, Be 3, Be 5, Be 6, Be 9, Ce, K i mineralima: manganom, kalcijumom, gvožđem, fosforom, kalijumom, natrijumom i cinkom.

Grožđe je poreklom iz centralne Azije, a još su stari Egipćani, Grci i Rimljani uzgajali vinovu lozu. Stone i vinske sorte se razlikuju po nekoliko osnovnih karakteristika. Stone sorte se jedu u svežem stanju i imaju tanku opnu, veće grozdove i sitnije semenke. Procenat šećera im je pri branju oko 15 odsto. Vinske sorte imaju deblju opnu, sitnije grozdove i krupnije semenke, jer aroma vina nastaje upravo u opni. Pri branju vinskih sorti procenat šećera je znatno viši, oko 24 odsto.

Fermentacijom se šećer pretvara u alkohol i tako nastaje najstarije alkoholno piće – vino.

Šećer koji se nalazi u grožđu je prosti šećer koji se lako razgrađuje i koristi u organizmu. Prema glikemijskom indeksu ima vrednost 43–53, dakle, to je niskoglikemijska hrana. I semenke imaju nutritivnu vrednost, naime, iz njih se posebnim postupkom cedi ulje koje sadrži fitohemikalije, tanine, polifenole i polinezasićene masne kiseline koje su dobre po zdravlje. U stonim sortama semenke su zakržljale pa se od njih sušenjem dobijaju i grožđice.

Paradoksalno zvuči činjenica da u Francuskoj gde je prisutna ishrana masnom hranom životinjskog porekla nije povišen nivo bolesti srca i krvnih sudova. Smatra se da je uzrok tome redovno konzumiranje vina. Ni sok od grožđa nije za potcenjivanje. Dobar je za smanjenje rizika od arterioskleroze, smanjenje nivoa holesterola, ima protivupalno dejstvo, reguliše krvni pritisak i povećava mentalne i fizičke sposobnosti naročito kod starijih osoba. Podstiče rad bubrega i jetre...

----------------------------------------------

Birajte potpuno zrele plodove

Kada kupujete grožđe birajte ono koje je potpuno zrelo. Tada ono sadrži celo bogatstvo fitonutrijenata. Izbegavajte plodove kojima je sasušena stabljika, kao i one sa oštećenom opnom i one plodove iz kojih kaplje sok. Grozd ne treba da miriše na alkohol. S obzirom da na sobnoj temperaturi grožđe brzo propada, čuvajte ga u frižideru, neopranog, u posudi za hranu. Pre upotrebe potrebno je dobro ga oprati pod jakim mlazom vode.
Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:08 am

Grožđe predstavlja plod biljke koja nosi naziv Vinova Loza (Vitis vinifera) i bobičastog je oblika. Poreklom datira iz Centralne Azije, mada postoje nalazi koji potvrđuju prisutnost grožđa i u egipatskim faraonskim grobnicama. U sebi sadrži proste šećere koji se lako razgrađuju i pružaju organizmu trenutnu energiju. Pored šećera, grožđe je bogato antioksidansima koji eliminišu slobodne radikale i time nas čuvaju od bolesti tumora i raka. Grožđe je često svrstavano u razne dijete, s obzirom da 100g ovog voća sadrži oko 70kcal, pri čemu se bobice grozda konzumiraju najčešće tri puta na dan.

Grožđe je pre svega bogato vitaminima B1, B3, B6, C i K a u njemu se takođe nalaze i minerali kao što su kalcijum, magnan, fosfor, gvožđe, natrijum, kalijum i cink. Od ovog voća ferementacijom šećera nastaje najstarije alkoholno piće poznato čoveku – vino. Lako se može naići na pregršt pozitivnih dejstava alkoholnih pića, međutim, pre svega treba obratiti pažnju na mane. Naime, nijedna vrsta alkohola nije dobra za naše telo i organizam- jer sadrži alkohol. Ako se izuzme pomenuta činjenica, vino spada u najzdravija alkoholna pića jer, konzumirajući ga u umerenim količinama (najviše 100ml na dan), predstavlja dobar antioksidans, elimiše stres i čuva naše krvne sudove – održavajući ih “prohodnim”. Takođe, vino ubija bakterije, usporava viruse, smanjuje nivo lošeg holesterola i povećava nivo estrogena.

Belo grožđe


Postoji osnovna podela grožđa koja ga razvrstava na belo i crno. Svaka od ovih vrsta ima svoje sorte koje rastu širom planete. Belo grožđe sadrži oko 20% prostih šećera u sebi, a bogato je i vitaminima A, B, C i E i mineralima poput fosfora, kalcijuma, natrijuma i magnezijuma. Najčešća primena ove vrste grožđa je estetske prirode, jer je poznato po tome da čisti kožu i održava njen mladalački izgled, pruža joj dezinfekciju i sužava pore. Uz sve to, belo grožđe pruža koži i telu prekopotrebnu hidriranost. Ova vrsta grožđa se koristi i kod problema sa bubuljicama tako što se nekoliko zrna zgnječi i pomeša sa zobenim pahuljicama odstojavši na licu 15ak minuta, pre nego što se spere mlakom vodom. Naravno, belo grožđe poput crnog sadrži i antioksidanse koji, kao što je već navedeno, pružaju prevenciju od tumora i nekih vrsta raka.


Crno grožđe


se češće konzumira od belog grožđa, a razlog je najčešće taj što snižava krvni pritisak, ali je i generalno bolji izbor prilikom srčano-sudovnih problema organizma. Sastojci ove vrste grožđa proširuju krvne sudove i sprečavaju njihovo zgrušavanje. Činjenica vredna pomena je da redovnim unosom ovog voća smanjujemo loš holesterol za čak 14% u odnosu na prvobitnu vrednost. Crno grožđe je bogato i vlaknima što doprinosi boljem varenju, mekšoj stolici i boljem radu digestivnog trakta. Treba ga konzumirati kad je plod prilično taman – gotovo crn, a prilikom protresanja grozda zrna ne otpadaju sa žilice. Grožđe najtamnijih boja sprečava rane nastanke demencije, očne bolesti i probleme sa pamćenjem.


Još neke dobre strane grožđa:

Čisti organizam i podstiče zdravo i prirodno mršavljenje
Smanjuje holesterol i trigliceride (masti)
Sadrži proteine
Popravlja krvnu sliku
Sok od grožđa je dobar izbor prilikom zatvora i problema sa jetrom
Pomaže u radu bubrega eliminišući kiselinu i sluz iz organizma


Napomene:

Ukoliko imate probleme sa čirom želuca, prolivom ili bilo kojom vrstom dijabetesa – grožđe i njegovi sokovi nikako NE predstavljaju dobar izbor
Nikako ne mešajte grožđe sa krastavcima, mineralnom gaziranom vodom, lubenicom i dinjom, pivom i ribom
Ukoliko imate ranu u ustima nemojte unositi grožđe i njegove sokove, jer će ono pospešiti krvarenje. Isto važi i za zub koji krvari


Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:10 am



Muzika predstavlja novi "horizont" ekološke, biodinamičke poljoprivrede, posebno u vinogradarstvu. Uz zvuke Mozartovih sonata vinograd prosto buja, dobijajući ne samo na gustoći lišća već i na količini voća, prenosi agencija Ansa.

Do ovih rezultata došao je Giancarlo Cignozi, italijanski vonogradar iz Toskane i autor knjige "Čovek koji šapuće vinogradu", koji tvrdi da je zahvaljujući muzici povećao prinos za 200 do 300 odsto. Njegov recept za sve koji žele da uspešno odgajaju grožđe je da stave zvučnike u vinograd i puštaju klasičnu muziku . Najbolji izbor su Bah, Mocart i Vivaldi koje treba puštati kada je plod u razvoju, a Betoven i Maler su dobri pred samu berbu.
Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:11 am

Grožđe je bobičasti plod vinove loze, koja se kultivira širom svijeta, pa tako i u nas. Još su u antičko doba Egipćani, Feničani, Grci i Rimljani tisućljećima uzgajali i oplemenjivali vinovu lozu isključivo radi ljekovitog djelovanja nefermentiranog grožđanog soka.

Postoje razne sorte grožđa: stolno grožđe, koje se koristi za jelo u svježem stanju, osušeno grožđe (grožđice), koje se dobiva prirodnim sušenjem grožđa, te grožđe kao industrijska sirovina potrebna za proizvodnju vina, sokova, vinskog octa, rakija, konjaka, pjenušca i drugih pića. Od sjemenki grožđa proizvodi se i posebno aromatično ulje.
Energetska i nutritivna vrijednost

Grožđe je plod biljke latinskog naziva Vitis vinifera. Bobica grožđa je hrskave teksture i slatkog, suhog ili oporog okusa. Prozirno meso obavija glatka kožica.

U 100 g svježeg voća sadržano je 69 kcal ili 288 kJ energije, 0,72 g proteina, 0,16 g masti, 18,10 g ugljikohidrata, 0,9 g dijetetskih vlakana i 15,48 g šećera.

Grožđe je dobar izvor vitamina C (11 mg, što je 14% preporučenog dnevnog unosa). Sadrži fosfornu kiselinu, sve B vitamine, osim B12, koji su važni za izmjenu ugljikohidrata i povoljnu utječu na živčani sustav. Bobice grožđa sadrže magnezij, mangan i kalij.

DOBAR IZVOR - pojam se odnosi na one namirnice koje sadrže vitamine, minerale, proteine i vlakna u količini od najmanje 10% dnevnih potreba RDA
ODLIČAN IZVOR - pojam se odnosi na one namirnice koje sadrže vitamine, minerale, proteine i vlakna u količini od najmanje 20% dnevnih potreba RDA.
RDA - Recommended Dietary Allowances (preporučene dnevne količine)
Ljekovitost

Grožđe je visokovrijedan izvor fitokemikalija bioflavonoida. To je specifična skupina biljnih pigmenata (boja) koje se danas intenzivno istražuju. Izraženija boja grožđa znači jaču koncentraciju bioflavonoida. Ove tvari posjeduju izraziti antioksidacijski potencijal, tj. štite stanice od štetnog utjecaja slobodnih radikala.

Nefermentirani sok grožđa, koji se upotrebljava još od doba starih Rimljana, koristi se za pripremu jedne od svjetski najpoznatijih vrsta senfa, one iz Dijona.Brojni dokazi pokazuju da polifenoli prisutni u vinu blagotvorno djeluju na zdravlje srca. U novoj studiji, istraživači s University of Connecticut utvrdili su da i grožđe sa svojim komponentama, polifenolima, također ima zaštitno djelovanje na srce. Polifenoli iz grožđa (a koji se nalaze i u vinu), resveratroli, antocijani, katehini i kvercetini, djeluju na dva načina: skupljaju i inaktiviraju slobodne radikale, te reduciraju stvaranje malondialdehida, nusprodukta oksidacije. Također je dokazano da konzumacija grožđa poboljšava protok krvi, jer sprječava nakupljanje crvenih krvnih stanica u žilama, poboljšava kapacitet srca i smanjuje opseg uništenog tkiva nakon srčanog udara.

Konzumacija soka od grožđa ima trostruki učinak: podiže razinu nitrooksida, koji pomažu u smanjenju začepljenja žila, smanjuje agregaciju crvenih krvnih stanica i povisuje razinu alfa-tokoferola, koji kao antioksidant povećava antioksidantna svojstva plazme za 50%.

Fenolni sastojak resveratrol u kožici grožđa inhibira djelovanje proteina koji sudjeluju u regulaciji stanice, te enzime i hormone koji doprinose povišenom tlaku i bolestima srca.

Ako imate problema s visokim tlakom, čaša vina uz ručak ili večeru može utjecati na smanjenje rizika od srčanih bolesti. Naime, stanovnici sjeverne Europe i Amerikanci imaju mnogo veći rizik smrtnosti od stanovnika u mediteranskom području.

Resveratrol također pokazuje izvanredna inhibicijska svojstva na staničnoj razini u počecima stvaranja raka prostate, pluća, jetre i dojke. Kao antioksidant, on sudjeluje u zaštiti pluća od bolesti povezanih s pušenjem.

Antioksidanti iz voća i povrća, kao što su vitamini A, C i E, koje nalazimo u grožđu, također utječu na očuvanje vida, objavljeno je u studiji Archives of Ophtalmology. Tri obroka voća dnevno smanjuju rizik od oboljenja od makularne degeneracije.

I ostaci grožđa preostali nakon proizvodnje vina mogu se upotrijebiti u borbi protiv čak 14 tipova bakterija, uključujući Escherichiu coli i Staphylococcus aureus, pokazuju istraživanja. Kožice bobica grožđa bogate su balastnim tvarima te pospješuju rad crijeva i otklanjaju zatvor stolice, ujedno odstranjujući suvišnu vodu iz tijela, uklanjaju otrove i vežu masne tvari. Grožđe je idealno za jesenske dijete. Ubrzava protok mokraće kroz bubrege, mjehur i mokraćne kanale.

Grožđe djeluje kao prirodni tonik organizma, a uz to je i izrazito hranjiva namirnica. Sjemenke treba pažljivo žvakati, jer se u njima nalazi aktivna tvar koja djeluje na smanjenje kolesterola.
Kupovanje i čuvanje

Prilikom kupovine grožđa odaberite grozdove sa zrelim, neoštećenim i čvrstim bobicama jednolike boje koje se čvrsto drže za stabljiku.

Slatkoću grožđa možete procijeniti prema njegovoj boji. Zelene sorte trebaju imati lagano žućkastu nijansu, crveno grožđe mora biti bez tragova zelene boje, dok tamne sorte moraju imati izrazito tamnu boju. Možda je lakše uočiti prezrelo grožđe, čije bobice lako otpadaju sa stabljike, a uočljiv je i početak sušenja ili stvaranja plijesni.

Budući da se grožđe vrlo lako kvari i fermentira na sobnoj temperaturi, potrebno ga je čuvati u kartonskoj vrećici unutar plastične vrećice u hladnjaku nekoliko dana.

Dulje vrijeme grožđe možete čuvati zamrznuto. Operite ga, odvojite bobice i posušite ih. Zatim ih postavite u jednom sloju na pek papir ili aluminijsku foliju i zamrznite. Tek nakon toga bobice grožđa spremite u vrećicu za zamrzavanje. Iako zamrzavanjem grožđe gubi na okusu, bit će zanimljiv dodatak vašim slasticama ili zgodan dječji snack.

Grožđe se često kupuje i sušeno, u obliku grožđica ili rozina, koje se većinom koriste u pripremi slastica.
Priprema jela s grožđem

Prije upotrebe, grožđe operite pod tekućom vodom, a zatim ga dobro ocijedite u cjediljki ili lagano posušite kuhinjskim papirom.

Ukoliko nećete upotrijebiti ili konzumirati cijeli grozd, dobro je manje grozdiće odrezati umjesto da otkidate bobice. Na taj način će ostatak grozda dulje zadržati svježinu, a stabljika se neće sušiti.

Grožđe možete koristiti kao izvrstan dodatak voćnim salatama, a želite li im dodati i vizualni doživljaj, koristite različite sorte i boje grožđa. Poslužite ih na početku obroka uz miješanu zelenu salatu, hladne salate od piletine, puretine, patke ili tune, ili na kraju uz različite vrste sireva i orašaste plodove. Isprobajte sendvič sa sirom Brie i napola narezanim bobicama grožđa, ili salatu od dinje, rajčica, crnog grožđa sa salatnim preljevom od soli, papra, limuna i meda, ukrašenom listićima mente i sezamovim sjemenkama.

Svježe grožđe pirajno u mesnim umacima izvrsno pristaje uz perad, piletinu i puretinu, ali i svinjetinu. Možete ga koristiti i za nadijevanje peradi i pernate divljači. Iako kožica grožđa daje poseban okus i teksturu jelima, neki recepti zahtijevaju odstranjivanje kožice. Postupak je vrlo jednostavan: bobice grožđa prelijte vrućom vodom i ostavite stajati 20-ak sekundi. Ocijedite vodu i zatim prstima ili nožem lagano skidajte kožicu. Bobice možete i prerezati napola i izvaditi sjemenke. Pirjane rolice filetiranog lista u bijelom vinu možete poslužiti uz oguljene bobice bijelog grožđa.

Od grožđa možete pripremiti izvrsne džemove i želee, koristiti ih za nadjev u pripremi savijača i krustada, ili ih koristiti zamrznute i prethodno umočene u smjesu tučenih bjelanjaka i šećera za ukrašavanje slastica i sladoleda.

Sušeno grožđe ili grožđice koriste se u pripremi slanih i slatkih jela. Svinjetina može imati sasvim drugačiji okus uz dodatak grožđica u umaku od pečenja, pilav možete obogatiti dodatkom badema i grožđica, a slastice poput voćnog kolača, mliječnog kruha ili pite od sira nisu iste bez njih.

I mnogi drugi proizvodi od grožđa su se više ili manje udomaćili u pripremi jela. Od poznatijih, tu su razne vrste vina, vinski ocat, konjak, aceto balsamico, a od manje poznatih, porto, marsala, ouzo, nefermentirani sok od grožđa i ulje od sjemenki grožđa.

Bijela vina najčešće dodajemo u pirjana jela, a u slastice slatka desertna vina poput prošeka. Kralj među octevima je svakako onaj iz Modene, poznat pod nazivom – aceto balsamico. Sazrijeva oko 12 mjeseci, a premještanjem u sve manje i manje bačve od različitih vrsta aromatičnih drveta (hrast, kesten, dud i borovica) dobiva boju i aromu. Koristi se kao dodatak za salatne preljeve, marinade i umake, ili ga se može koristiti na jedinstveno talijanski način tako da se svježe jagode pokapaju s malo aceta i posipaju s malo svježe mljevenog crnog papra.

Nefermentirani sok grožđa, koji se upotrebljava još od doba starih Rimljanja, koristi se za pripremu jedne od svjetski najpoznatijih vrsta senfa, one iz Dijona. Ulje od sjemenki grožđa je vrlo neutralne arome i bogato polinezasićenim masnim kiselinama. Može se koristiti kod kuhanja, ali ga je bolje koristiti u izvornom obliku, kao dio salatnih preljeva.
Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:12 am



Crno grožđe (Vitis vinifera), odnosno njegova opna, obiluje fenolnim materijama koje mu daju boju i ukus i izuzetno su korisne za zdravlje. Sadrži i polifenole rezveratrole, antocijane, katehine i kvercetine, antioksidanse koji uništavaju štetne supstance i slobodne radikale koji izazivaju tumor. Ovi sastojci čuvaju i prohodnost arterija smanjujući rizik od bolesti srca, sprečavaju zgrušavanje krvi i snižavaju loš holesterol. Za rezveratrol je dokazano da pozitivno utiče na mentalne i druge funkcije mozga, smanjujući tako rizik od moždanog udara. Crno grožđe trebalo bi jesti što češće i zbog kalijuma, mangana, vitamina A, C, B1 i B6, ali i zbog obilja biljnih vlakana, kalcijuma i gvožđa. Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san.

Belo grožđe u mnogo čemu slično je crnom, ima približno istu energetsku vrednost, oko 20% šećera, ali je u odnosu na crno siromašno fenolima. Takođe, nije preterano bogato ni kalijumom i kalcijumom.

Dugo se smatralo da suvo grožđe zbog svoje slatkoće i lepljivosti dovodi do propadanja zuba, ali novija istraživanja su dokazala suprotno. Supstance iz suvog grožđa suzbijaju rast bakterija odgovornih za nastanak karijesa i bolesti desni, zato što obiluju fruktozom i glukozom a ne saharozom, glavnim krivcem za oboljenja usne duplje.

Vinsko sirće, takođe, vrlo je lekovito i hranljivo. Ono smiruje proliv i krvarenje, odlično je kao obloga, a tonik napravljen od kombinacije sirćeta i vode odlično čisti kožu i otvara pore, pospešuje cirkulaciju i jača otpornost organizma na bolesti.

Grožđe je izuzetno lekovito i zdravo voće, odlično čisti krv, reguliše varenje, uklanja masne naslage iz tela, smiruje upalne procese, smanjuje reumatske tegobe i kožne alergije. Deluje kao prirodni tonik organizma, usporava starenje, odnosno sprečava demenciju i degenerativne očne bolesti.

Ukoliko želite najbolje grožđe kupujte samo zrele grozdove, jer jednom ubrani plodovi više ne sazrevaju. Pere se neposredno pre jela, a da bi što duže ostalo sveže, treba ga čuvati u frižideru, najbolje u plastičnoj kutiji.

SOK I VINO

Grožđe u sebi sadrži jabučnu i vinsku kiselinu, pektine, odnosno materije koje usporavaju resorpciju masti, tanine, među kojima posebno antocian, važan za obnavljanje krvi. Svež sok čuva ove sastojke i odlično čisti jetru, a pomaže i pri izbacivanju urinske kiseline iz tela.

Dijeta sa grožđem jedna je od najboljih. Ukoliko zdravlje dozvoljava, dvadesetak dana treba držati dijetu baziranu na ovom voću, jer ne samo što ćete skinuti višak kilograma, već ćete regulisati varenje i apetit. Takođe, vino kao najznačajniji proizvod od grožđa, izuzetan je antioksidans koji štiti krvne sudove i srce. Istovremeno, povećava nivo estrogena, deluje baktericidno i usporava delovanje virusa. Ovo se posebno odnosi na crno vino, koje treba piti umereno, ne više od sto mililitara dnevno.
Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:12 am

GROŽĐE KAO SIROVINA ZA PROIZVODNJU VINA

Kvalitet vina zavisi od kvaliteta grožđa (kvalitet grožđa je uslovljen sortom, loznom podlogom, klimom, zemljištem, fitosanitarnim stanjem, prinosom, momentom i načinom berbe) i kvalitetom tehnološkog postupka prerade grožđa. Moment berbe je od izuzetnog značaja za kvalitet budućeg vina. Kada se govori o proizvodnji vina in stricto sensu (u doslovnom smislu reči) grožđe obrano pre tehnološke zrelosti npr. sa 13 do 15% šećera i posle tehnološke zrelosti u prezrelom stanju npr. sa 24 do 26% šećera daje vino po kvalitetu daleko ispod vina koje se proizvede od grožđa ubranog u tehnološkoj zrelosti npr. 20 do 22%.

Proizvodnja vina počinje berbom grožđa i zato posebnu pažnju treba obratiti na vreme kada grožđe brati. Početak berbe je bitan i kod ostalog voća, a pošto je vino “piće nad pićima” onda bi grožđe kao plod vinove loze bilo “plod nad plodovima”, pa zato nije ni malo slučajno što se reč “berba” može naći kako u knjigama o vinogradarstvu i vinarstvu tzv. stručnim, tako i u knjigama pesničkim. Generalno pravilo glasi “da se grožđe bere u stanju tehnološke zrelosti”, jer tada ima najpovoljniji hemijski sastav, a prvenstveno se misli na sadržaj šećera od koga nam zavisi količina alkohola (etanola) u budućem vinu.

Međutim, grožđe pored šećera, bojenih, mirisnih i drugih hemijskih supstanci, sadrži i organske kiseline, koje će prilikom prerade preći u širu a kasnije će se oko polovine njihove količine naći u vinu. Ovo je posebno bitno jer kod belih vina kiseline daju pitkost i svežinu. Bela vina sa malo kiselina na ukusu se karakterišu kao bljutava, ili “tupa”, a sa druge strane, lakše se kvare.

Fiziko-hemijski sastav i senzorne karakteristike vina zavise od mašina koje se koriste u primarnoj preradi grožđa (tip muljače, način ceđenja kljuka) i uslovi pod kojima se izvodi alkoholna fermentacija (prečišćavanje šire, obrada bentonitom, primena čiste kulture selekcionisanog vinskog kvasca i temperaturom u toku vrenja). Pored ovoga za očuvanje kvaliteta vina, realizovanog savremenim tehnološkim konceptom proizvodnje, neophodno je tokom čuvanja i nege vina obratiti pažnju na pretakanje vina, dolivanje sudova, održavanje slobodnog SO2 na određenom nivou, a naročito o visini temperature na kojoj se čuva vino. Poznato je da relativno visoke temperature u toku čuvanja vina mogu da utiču negativno na njegov kvalitet usled razgradnje estara i gubitka voćnog karaktera kao i gubitka ugljendioksida, a samim tim i svežine ukusa belih vina.
Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:14 am

Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:15 am

Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:16 am

Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:16 am

Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:17 am

Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:18 am

Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:19 am

Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:20 am

Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:22 am

Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:24 am

Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:24 am

Back to top Go down
View user profile
OliVera
Admin
avatar

Posts : 265
Join date : 2013-03-26

PostSubject: Re: Grožđe    Thu Mar 28, 2013 11:25 am

Back to top Go down
View user profile
Sponsored content




PostSubject: Re: Grožđe    

Back to top Go down
 
Grožđe
Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
kuhinjica :: Namirnice/Začini-
Jump to: