Norveška zauzima zapadni deo Skandinavskog poluostrva, a graniči sa Švedskom, Finskom i Rusijom. Na zapadu i jugu Norveška graniči i sa Norveškim i Severnim morem, dok Barentsovo more oplakuje njene severne obale. Njen glavni grad je Oslo. Norveška se rasprostire na 324 000 km2, odnosno s Jan Mayenom i Svalbardom 385 155 km2. Broji nešto više od 4 500 000 stanovnika. Impresivna zemlja planina, fjordova i ledenika, izvornih ribarskih sela, bogate pomorske i vikinške prošlosti i aurore borealis u polarnim noćima.
Istorijski uticaj
Prvi doseljenici u Norvešku su stigli pre više od 10 000 godina. Najveću slavu je Norveška doživela za vremena Vikinga. Oni su kao veliki pomorci prvi preplovili Atlanski okean i kolonizirali Grenland 982., a 1001. su čak dosegli obale Severne Amerike. Godine 1537. Norveška je ušla u uniju sa Danskom, pod švedsku vlasti pada 1814. a 1905. stiče nezavisnost.
Neutralni položaj zadržava tokom svetskih ratova, a od strane Nemaca Norveška je okupirana 1940.g. Godine 1960. pridružila se EFTI ( European Free Trade Association). Naftna nalazišta Severnog mora rezultirala su prosperitetom zemlje u 70-im godinama 20. veka, a ta je pozicija s godinama samo jačala. Danas Norveška glasi kao jedna od zemalja s najvišim standardom na svetu.
Karakteristike kuhinje
Većina norveških specijaliteta nastala je iz potrebe da se produži postojanost namirnica bez frižidera, a osnovne namirnice su: žitarice, ribe, meso i mlečni proizvodi. Norveška je zemlja malih modernih farmi i mlečnih proizvoda. Jedva 3% zemlje je kultivirano.
Riba je "najnacionalnija" norveška namirnica, specijalno ona sirova, soljena i sušena. Primera radi haringa, dimljeni losos, usoljeni i osušeni losos (gravlaks), pastrmka, srdela, bakalar, list i druge. Pravo je zadovoljstvo kupiti direktno od ribara netom ulovljene ribe ili rakove. Uz sušenje i dimljenje, ribe se obrađuju dodatkom šećera, u sirćetu i drugim kombinacijama.
Norveška je i jedan od najvećih konzumenata mleka i mlečnih proizvoda. Potrošnja mleka se procenjuje na oko 150 litara po stanovniku godišnje. Norveško mleko se prerađuje u vrhunske proizvode: kiselo mleko, maslac, pavlake, sireve i ostale mlečne proizvode. Poznati "ljuti" sir iz kravljeg mleka je gammelost ili gammalost. Smeđe-žute boje i zrele arome, njegova je karakterističnost kao i kod većine norveških proizvoda - može dugo nepromenjen opstati izvan frižidera. Jarlsberg je čuveni polutvrdi, srednje masni sir sa rupama. Kozji specijalitet je brunost, smeđi, slatki sir, a ništa manje nije poznat ni geitost, opet kozji sir, sladak, jak, s notom ukusa na karamelu.
U poređenju sa drugim razvijenim zemljama u Norveškoj se konzumira relativno malo mesa. Egzotično je meso soba, severnoameričkog losa, jelena i jastrebice. Najčešće se jede uz sos od pavlake. U mesne specijalitete spadaju i razne kobasice, suvo meso, slanina, fenalar.
Ovčje i jagnjeće meso posebnog je ukusa i zbog vrlo kvalitetne ispaše, a mnogi se norveški kulinarski znalci zaklinju da je njihova jagnjetina najbolja na svetu. Skloni smo im poverovati, ali ih uporediti i sa nekim našim jelima gde stada ovaca celo leto provode tumarajući prostranstvima jedući sočno samoniklo bilje i travu.
Suva ovčja rebra ili pinnekjott tradicionalno se jedu za Božić. Farikal je kuvana jagnjetina sa zeljem i paprom.
Usprkos hladnoćama, a zahvaljujući staklenicima i plastenicima u Norveškoj je dostupno i povrće i voće inače osetljivo na hladnoću. Od voća tu su jagode, kupine, borovnice, jabuke, šljive trešnje, kruške i dr. Najzastupljenije povrće je zelje, kinesko zelje, šargarepa, luk, praziluk, karfiol... Na hladnoću osetljiviji paradajz, krastavci i salata rastu u staklenicima.
Uz veliku potrošnju riba i mlečnih proizvoda i puno sirovih namirnica dobijenih soljenjem, sušenjem ili dimljenjem, Norvežani su navikli "marendu nositi od doma". Stoga u Norveškoj nije neobično videti ni direktore kompanija koji iz torbe vade sendvič sa sirom, pančetom, jajima ili paštetom.
Norveške slastice ne zaostaju za izvrsnom kvalitetom ostalih namirnica. U poznate deserte se upisuju krofne, vafli i izvrsni sladoledi od vrhunskog norveškog mleka. Najstariji norveški desert, iz mleka, jaja i smeđeg šećera je gomme, a tradicionalni rommegrot je vrsta kaše iz pavlake. Izvrsne su i norveške torte poput blotkake - torte sa šumskim voćem i snofriske - torte od šargarepe. Lefse su slične palačinkama. Pripremaju se od krompira, a ispržene se posipaju cimetom.
Norvežani obožavaju kafu i ona je nezaobilazan jutarnji napitak, koji je gotovo istisnuo nacionalno piće na bazi surutke. Geografski položaj Norveške ne pogoduje vinogradarstvu i vinarstvu, zato Norvežani, iako u njima uživaju, vina tek uvoze. Akevitt je norveška "žestina" destilirana iz krompira ili žitarica aromatizirana kimom, ali i anisom, korijandorom i dr.
Subject: Norveška 
Fri Mar 22, 2013 9:27 pm
