Finska se nalazi u severnoj Evropi, između Baltičkog i Finskog zaliva, a zauzima površinu od 337 032 km2.
Glavni grad je Helsinki, a ostali veći gradovi su Turku, Tampere, Lahti i Oulu. Klima je kontinentalna.
Finska se, sa svojim brojnim jezerskim sistemima (Saimaa, Päijänne, Näsi, Oulu), naziva i "zemljom hiljadu jezera".
Istorijski uticaj
1155. - u Finsku su iz Švedske stigli prvi misionari, a Finska je postala delom švedskog kraljevstva
1809. - Švedska je Finsku predala Rusiji, a car ju je proglasio autonomnim velikim vojvodstvom
06.12.1917. - Finska proglašava nezavisnost
1919. - Finska postaje republika na čijem je čelu predsednik
1939. - 1940. - Sovetski Savez napao je Finsku
1941. - 1944. - borba između Finske i Sovetskog Saveza završava ustupanjem dela teritorija Sovetskom Savezu, ali Finska zadržava nezavisnost i suverenitet
1955. - Finska se pridružuje Ujedinjenim narodima
1995. - postaje članicom Evropske unije
Karakteristike kuhinje
Finska kuhinja ujedinjuje tradicionalnu seosku ishranu i specijalitete visokih slojeva društva sa standardima moderne kuhinje. Začini koji se u toj kuhinji upotrebljavaju uvoze se i s istoka i s juga. Za finsku je kuhinju specifična i prilagođavanje godišnjim dobima - svaki mesec u godini ima i svoje specijalitete.
Finska gastronomija vrhunac doživljava leti, kada počinje sezona rakova. Finci znaju da uživaju u pikanterijama, ali u jelu su umereni i paze da hrana bude lagana i zdrava. Tako se na jelovnicima i dalje nalaze tradicionalni specijaliteti poput kobasica, ali ponešto izmenjenog sastava: masnoće životinjskog porekla zamenjene su biljnima, a dodani su i sastojci poput brašna od borove kore, koje poseduje lekovita svojstva.
Finci obožavaju funkcionalnu i zdravu ishranu i koriste dosta žitarica (raž, ječam, zob), među kojima je najzastupljenija raž, za koju je zdravstveno dokazano da povoljno utiče na zdravlje.
U brigu o zdravoj ishrani uključene su čak i finske vlasti, koje već godinama naglašavaju važnost ishrane za opštu dobrobit društva. Pre nekoliko godina, u jednoj je regiji završen projekt u kojem su bili razmatrani uzroci visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti. Nakon objavljivanja rezultata došlo je do velike promene u potrošnji soli i masnoća životinjskog porekla, a zanimljivo je da je u tome sudelovala i prehrambena industrija, koja je kao posledicu smanjila količine soli i masnoća u gotovim proizvodima poput hleba i mesnih prerađevina. Sa promenom prehrambenih navika znatno se smanjio procenat obolelih od srčanih bolesti.
Od riba su najpopularnije haringe, koje se jedu i ukiseljene, poslužene s sosom od kisele pavlake.
Finska je do 1809. bila deo Švedske, pa je razumljiva i velika povezanost i sličnosti u kulturi i gastronomiji. Sličnost njihovih kuhinja prepoznaje se i u popularnosti mesnih kuglica kao i supe od žutog graška (hemekeitto), koja se obično jede četvrtkom, sa svinjetinom i senfom kao i sa palačinkama za desert.
Članovi se finskih porodica preko dana bave raznim hobijima, pa je glavni zajednički obrok postao doručak. To više nije samo šoljica kafe popijena na brzinu, već pravi, potpuni obrok: zobena kaša, musli, mekinje, pahuljice, jogurt i mleko. Hleb i tost napravljeni su od celog brašna, a umesto puteraa jede se laganiji margarin. Kod mnogih porodica omiljena je crna kafa s mlekom budući da Finska spada u sam svetski vrh po potrošnji kafe. Dnevna doza vitamina C crpi se iz prirodnih sokova, svežeg voća, povrća i bobica.
Osim vode, mnogi piju i dosta mleka uz obrok, popije se i čaša domaćeg piva (Sahti), ali ne preterano, brojni ljubitelji vina uživaju u čaši-dve nakon radnog dana.
Koskenkorva ili Kossu naziv je za finsku votku, koja se pije hladna, obično pomešana s Coca-Colom (Kossukola) ili s mineralnom vodom Vichy (Kossuvissy). Popularna je i medovina Sima, jedan od zaštitnih znakova Vappu festivala. Slatki se napitak začinjava limunom, a nakon sekundarne fermentacije i suvim grožđem, koje služe kao pokazatelj zrelosti - kada isplivaju na površinu, piće je spremno za konzumaciju.
Lokalni specijaliteti
Supermarketi i brojne spoljašnje i unutrašnje prodavnice pružaju najbolju sliku današnje finske kuhinje, a ta su mesta ujedno i svojevrsne lokalne atrakcije, koje se rado pokazuju turistima i posetiocima. Domaćini će vas stoga rado pozvati da probate dimljeni sleđ pravo iz ribarskog broda u helsinškoj luci ili na ranojutarnju kaficu sa uštipkom, ili da probate prženu mesnu pitu (Karjalanpiirakat) sa štanda na pijaci, koja se jede u celoj zemlji. Tanka korica od raži punjena je pirinčem i oblikovana kao "mokasinka", a jede se premazana puterom.
U gradu Tampere preporučiće vam krvavicu (Mustamakkara) s džemom od lingon bobica, a na pijaci u Turkuu nemojte propustiti kobasice sa suvim grožđem ili lukom. Zanimljivo je i da se Mustamakkara naručuje izražavanjem iznosa novca koji ste za nju spremni dati, a ne količine ili broja kobasica!
Riblje pite u Finsku su došle iz Rusije. Kalakukko je tradicionalno jelo u obliku ribe pečene u hlebu, poznati specijalitet provincije Savo. Na pijaci u Kuopiju nalaze se pokretni štandovi koji prodaju te oble pite u obliku raženog hleba, punjene sočnim nadevom od ribe i masne svinjetine začinjene vlašcem i morskom solju. Jesenski specijalitet na pijaci u Poriju je grillani piškor, dok Pieksämäki i Oulu imaju vlastite verzije pogače rieska.
Laponska kuhinja snažno je uticala na finsku, iako je čak i južni Finci smatraju prilično egzotičnom. Ipak, uz gulaš od soma posluži će vam pire krompir, koji je omiljen u svim delovima Finske.
Losos, som ili riba lještarka za glavno jelo, te desert od zlatnih kupina čine tipičan svečani laponski menu.