Finska

Finska se nalazi u severnoj Evropi, između Baltičkog i Finskog zaliva, a zauzima površinu od 337 032 km2.
Glavni grad je Helsinki, a ostali veći gradovi su Turku, Tampere, Lahti i Oulu. Klima je kontinentalna.
Finska se, sa svojim brojnim jezerskim sistemima (Saimaa, Päijänne, Näsi, Oulu), naziva i "zemljom hiljadu jezera".
Istorijski uticaj

1155. - u Finsku su iz Švedske stigli prvi misionari, a Finska je postala delom švedskog kraljevstva
1809. - Švedska je Finsku predala Rusiji, a car ju je proglasio autonomnim velikim vojvodstvom
06.12.1917. - Finska proglašava nezavisnost
1919. - Finska postaje republika na čijem je čelu predsednik
1939. - 1940. - Sovetski Savez napao je Finsku
1941. - 1944. - borba između Finske i Sovetskog Saveza završava ustupanjem dela teritorija Sovetskom Savezu, ali Finska zadržava nezavisnost i suverenitet
1955. - Finska se pridružuje Ujedinjenim narodima
1995. - postaje članicom Evropske unije
Karakteristike kuhinje

Finska kuhinja ujedinjuje tradicionalnu seosku ishranu i specijalitete visokih slojeva društva sa standardima moderne kuhinje. Začini koji se u toj kuhinji upotrebljavaju uvoze se i s istoka i s juga. Za finsku je kuhinju specifična i prilagođavanje godišnjim dobima - svaki mesec u godini ima i svoje specijalitete.

Finska gastronomija vrhunac doživljava leti, kada počinje sezona rakova. Finci znaju da uživaju u pikanterijama, ali u jelu su umereni i paze da hrana bude lagana i zdrava. Tako se na jelovnicima i dalje nalaze tradicionalni specijaliteti poput kobasica, ali ponešto izmenjenog sastava: masnoće životinjskog porekla zamenjene su biljnima, a dodani su i sastojci poput brašna od borove kore, koje poseduje lekovita svojstva.

Finci obožavaju funkcionalnu i zdravu ishranu i koriste dosta žitarica (raž, ječam, zob), među kojima je najzastupljenija raž, za koju je zdravstveno dokazano da povoljno utiče na zdravlje.

U brigu o zdravoj ishrani uključene su čak i finske vlasti, koje već godinama naglašavaju važnost ishrane za opštu dobrobit društva. Pre nekoliko godina, u jednoj je regiji završen projekt u kojem su bili razmatrani uzroci visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti. Nakon objavljivanja rezultata došlo je do velike promene u potrošnji soli i masnoća životinjskog porekla, a zanimljivo je da je u tome sudelovala i prehrambena industrija, koja je kao posledicu smanjila količine soli i masnoća u gotovim proizvodima poput hleba i mesnih prerađevina. Sa promenom prehrambenih navika znatno se smanjio procenat obolelih od srčanih bolesti.

Od riba su najpopularnije haringe, koje se jedu i ukiseljene, poslužene s sosom od kisele pavlake.

Finska je do 1809. bila deo Švedske, pa je razumljiva i velika povezanost i sličnosti u kulturi i gastronomiji. Sličnost njihovih kuhinja prepoznaje se i u popularnosti mesnih kuglica kao i supe od žutog graška (hemekeitto), koja se obično jede četvrtkom, sa svinjetinom i senfom kao i sa palačinkama za desert.

Članovi se finskih porodica preko dana bave raznim hobijima, pa je glavni zajednički obrok postao doručak. To više nije samo šoljica kafe popijena na brzinu, već pravi, potpuni obrok: zobena kaša, musli, mekinje, pahuljice, jogurt i mleko. Hleb i tost napravljeni su od celog brašna, a umesto puteraa jede se laganiji margarin. Kod mnogih porodica omiljena je crna kafa s mlekom budući da Finska spada u sam svetski vrh po potrošnji kafe. Dnevna doza vitamina C crpi se iz prirodnih sokova, svežeg voća, povrća i bobica.

Osim vode, mnogi piju i dosta mleka uz obrok, popije se i čaša domaćeg piva (Sahti), ali ne preterano, brojni ljubitelji vina uživaju u čaši-dve nakon radnog dana.

Koskenkorva ili Kossu naziv je za finsku votku, koja se pije hladna, obično pomešana s Coca-Colom (Kossukola) ili s mineralnom vodom Vichy (Kossuvissy). Popularna je i medovina Sima, jedan od zaštitnih znakova Vappu festivala. Slatki se napitak začinjava limunom, a nakon sekundarne fermentacije i suvim grožđem, koje služe kao pokazatelj zrelosti - kada isplivaju na površinu, piće je spremno za konzumaciju.
Lokalni specijaliteti

Supermarketi i brojne spoljašnje i unutrašnje prodavnice pružaju najbolju sliku današnje finske kuhinje, a ta su mesta ujedno i svojevrsne lokalne atrakcije, koje se rado pokazuju turistima i posetiocima. Domaćini će vas stoga rado pozvati da probate dimljeni sleđ pravo iz ribarskog broda u helsinškoj luci ili na ranojutarnju kaficu sa uštipkom, ili da probate prženu mesnu pitu (Karjalanpiirakat) sa štanda na pijaci, koja se jede u celoj zemlji. Tanka korica od raži punjena je pirinčem i oblikovana kao "mokasinka", a jede se premazana puterom.

U gradu Tampere preporučiće vam krvavicu (Mustamakkara) s džemom od lingon bobica, a na pijaci u Turkuu nemojte propustiti kobasice sa suvim grožđem ili lukom. Zanimljivo je i da se Mustamakkara naručuje izražavanjem iznosa novca koji ste za nju spremni dati, a ne količine ili broja kobasica!

Riblje pite u Finsku su došle iz Rusije. Kalakukko je tradicionalno jelo u obliku ribe pečene u hlebu, poznati specijalitet provincije Savo. Na pijaci u Kuopiju nalaze se pokretni štandovi koji prodaju te oble pite u obliku raženog hleba, punjene sočnim nadevom od ribe i masne svinjetine začinjene vlašcem i morskom solju. Jesenski specijalitet na pijaci u Poriju je grillani piškor, dok Pieksämäki i Oulu imaju vlastite verzije pogače rieska.

Laponska kuhinja snažno je uticala na finsku, iako je čak i južni Finci smatraju prilično egzotičnom. Ipak, uz gulaš od soma posluži će vam pire krompir, koji je omiljen u svim delovima Finske.

Losos, som ili riba lještarka za glavno jelo, te desert od zlatnih kupina čine tipičan svečani laponski menu.

Punjene pogačice sa pirinčom

Vrlo ukusno jelo podretlom je iz Skandinavije. Pogačice od integralnog brašna i pirinče poslužuju se hladne, a predloženi nadjev može se oplemeniti kuvanim jajima, sirom i šunkom.

Sastojci za 4 do 6 osoba:

180g pirinča
300ml vode
malo soli
750ml mleka
2 kašičice vegete
1 jaje
50g putera

Za testo:
500g integralnog brašna
250-300ml vode
pola kašičice soli
3 kašike ulja
100g parmezana

Pirinač stavite u posoljenu kipuću vodu i kuvajte na laganoj vatri dok voda ne ispari.
Pirinču dodajte 550 ml mleka i zajedno zakipite stalno mešajući. Kuvajte još 4-5 minuta.
Pirinač maknite s vatre, dodajte vegetu i ohladite.
U ohlađenu smesu od pirinča umešajte jaje.
Od brašna, vode, ulja i soli umesite glatko testo. Podelite ga na 20 loptica i svaku lopticu tanko razvaljajte u elipsasti oblik.
Na sredinu pripremljenog testa stavite kašiku nadeva od pirinča. Prstima malo podignite rubove testa i oblikujte oko nadeva.
Pospite parmezanom i pogačice pecite u rerni zagrejanoj na 180°C 15-20 minuta.
Za to vreme zakipite preostalo mleko i maknite s vatre. Dodajte puter i otopite ga u vrućem mleku.
Pečene pogačice, potopite u toplu mešavinu mleka i maslaca, ocedite, stavite na poslužavnik i pokrijte ga pergament papirom ili alu-folijom.

Posluživanje

Pogačice poslužite hladne.
Savet

Nadev od pirinča pripremite nekoliko sati pre punjenja pogačica jer se mora dobro ohladiti. Pogačice se mogu pripremiti i sa belim brašnom. Nadev možete kreirati po vlastitoj želji, a možete ga pripremiti s kuvanim jajima, sirom, šunkom.
Pečene pogačice možete, umesto potapanja u mleko i maslac, samo premazati tom mešavinom.

Pita od pečuraka

Izvrsna pitu pripremićete sa nadevom od pečurka (šampinjona i vrganja), ementalerom, mozzarellom i vrhnjem. Vrganje možete uspešno zameniti i shiitake pečurkama. Poslužite sa zelenom salatom.

Sastojci za 4 do 6 osoba:

Za prhko testo:
150g krompira
250g glatkog brašna tip 550
125g putera
malo soli
1 prašak za pecivo

Za nadev:
550g šampinjona
100g vrganja
2 manje glavice luka
1 kašika putera
200ml milerama
100ml slatke pavlake
2 jaja
so
pola kašičice belog papra
1 kašičica gustina

Za posipavanje:
150g narendanog sira ementalera
150g narendanog mozzarelle
Priprema

Krompir skuvajte, ohladite i vrlo sitno narendajte.
Dodajte brašno, prašak za pecivo, so, omekšali maslac i umesite testo i ostavite ga da odstoji u frižideru oko sat vremena.
Pečurke operite i samo glavice narežite na tanke listiće.
Sitno narezani luk propržite na malo maslaca. Dodajte pripremljene pečurke i nastavite dinstati uz povremeno mešanje dok pečurke u potpunosti ne omekšaju.
Testo izvadite iz frižidera i razvaljajte na debljinu oko 5 mm.
Testo stavite u okrugli pleh prečnika 26-28 cm. Lim obložite sa svih strana testom.
Na testo ravnomerno rasporedite pečurke.
Mileram,pavlaku, jaja, so, papar i gustin dobro izmešajte i prelijte preko pečurka.
Pecite u rerni zagrejanoj na 220°C oko 15 minuta. Smanjite temperuturu na 200°C i pecite još oko 30 minuta.
Pet minuta pre kraja pospite narendanim sirom ementalerom i i mozzarellom.

Posluživanje

Poslužite toplo sa zelenom salatom.
Savet

Vrganje možete zameniti shiitake pečurkama.

Losos je omiljena namirnica u nordijskim zemljama. Od njega se pravi supa ili se priprema na grillu; rado ga jedu i prženog s raznim umacima, u pitama sa krompirom ili kao nadev u slanim pitama

Sastojci za 4 do 6 osoba:

1kg fileta lososa
3-4 kašičice soka od limuna
1 kašičica vegete
pola kašičice papra
50 g putera
250g glatkog brašna tip 550

Za sos od kopra:
250ml kisele pavlake
pola kašičice soli
pola kašičice papra
2 kašike naseckanog kopra

Priprema

Odreske lososa pospite vegetom i paprom, a zatim nakapajte limunovim sokom.
Na zagrejanom maslacu pecite odreske lososa sa svake strane 4-5 minuta.
Kiselu pavlaku pomešajte s paprom, dodajte so i kopar.

Posluživanje

Pečene odreske lososa poslužite sa sosom od kopra.

Savet

Odreske lososa marinirajte oko sat vremena, biće ukusniji.

Ćufte

Proslavljene u nordijskim zemljama, kuglice od mesa razlikuju se od regije do regije. U Finskoj, odakle dolazi ovaj recept, zovu se Lihapullat, a u Švedskoj Köttbulla. Finci predlažu i da mesne kuglice poslužite s kuvanim ili pire krompirom.

Sastojci za 4 osobe:

500g mlevenog mesa
40g prezli
100ml pavlake za kuvanje
1 kašika ulja
50ml vode
100g luka
1 jaje
1 kašika vegete
pola kašičice pimenta
prstohvat belog papra
ulje za pečenje

Priprema

Prezle pomešajte sa vodom i pavlakom, pa ostavite oko 10 minuta.
Na ulju propržite nasjžeckani luk, malo ohladite, pa zajedno sa pimentom, belim paprom, vegetom, jajem i prezlama dodajte mesu i dobro izmešajte.
Od smese oblikujte kuglice i pecite na zagrejanom ulju sa svake strane oko 5 minuta.

Posluživanje

Pečene ćufte poslužite sa kuvanim krompirom i salatom od rendane šargarepe.
Savet

Ćufte oblikujte vlažnim rukama. U smesu od mesa dodajte i malo piva, biće ukusnije.

Finske palačinke

Proučavajući švajcarsko nalazište iz kamenog doba, arheolozi su naišli na savršeno očuvane palačinke od brašna. U srednjem su veku palačinke popularno nazvane frayse - izraz je nastao kao opis zvuka koji nastaje kada se testo sipa u tiganj.

Sastojci :

Za palačinke:
150g oštrog brašna tip 400
2 jaja
pola kesice praška za pecivo
2 vanilina
250ml mleka
ulje za pečenje

Za nadev:
200g džema od borovnica

Priprema

Brašno pomešajte s praškom za pecivo, dodajte mlijeko, žumance, vanilin šećer, pa varjačom izradite glatku smesu.
Ostavite je desetak minuta, a zatim umešajte čvrst sneg od belanaca.
Od pripremljene smese pecite deblje palačinke prečnika 7-8 centimetara.

Posluživanje

Na svaku palačinku stavite 1-2 kašičice džema od borovnice i poslužite tople.
Savet

Palačinke pecite na laganoj vatri.