Džejmi Oliver

Možda to nije vidljivo na prvi pogled, ali Džejmi Oliver ne voli svaku kuhinju niti bilo koja kuhinja može da izdrži nalete kuvara koji uskovitla sve oko sebe od užitka u spremanju hrane. To i ne očekuju oni koji su barem jednom videli mlađahnog Olivera kako mlati aromatično bilje u kamenom avanu kupljenom u prodavnici tajlandskih drangulija za dvadesetak funti, lupa rostfrei tiganjima s debelim dnom po ringlama, struže rebrastim plehom u rerni i gruva po stolu zemljanom posudom koja se može dobro natopiti maslinovim uljem.

Slično je i sa namirnicama. Džejmi Oliver ne koristi bilo šta, ali ni riba koja je stajala jedan jedini dan, bakalar tanji od tri centimetra, kotlet koji mesar nije isekao s dva rebra, skinuo jedno, uklonio višak masti i malo izudarao, ili paradajz koji nije dobro omirisan pre kupovine ne bi preživeli juriš Oliverovih ruku, a da se ne pretvore u gnjecavu kašu bez ukusa.

Ništa nije drugačije, pogađate, ni sa onima koji jedu. Džejmi Oliver ne podnosi one koji gutaju bez užitka ne praveći razliku između hamburgera, hrenovki s krompirom i opreljenih odrezaka tunjevine hrskave kožice sa svežim korijanderom i bosiljkom, mada i onima koji ne mare za kulinarske suptilnosti strašno ide na živce trabunjanje o aromatičnom bilju u loncu, odmaranju mesa nakon pečenja i šuškanju nadeva u lisnato testo jer je, valjda, jasno da travu jede zna-se-već-ko, a da se ne odmara testo već onaj ko se dobro nabokao, i to fino ušuškan na kauču.

Odrastao sam u gostionici u Claveringu, lijepom malom selu kod Saffron Waldena u sjevernom Essexu. Točenje piva, otvaranje boca vina i kuhanje bili su moja svakodnevnica.

Za kuhanje sam se počeo zanimati nakon što sam jednog dana rekao ocu: "Svi moji prijatelji imaju džeparac, mogu li ga i ja dobiti?". On se nasmješio. "Ne," odgovorio je, "ali možeš ustati malo ranije i zaraditi ga, ako želiš!"


jabuka ne pada
daleko od stabla

Ocu je ustajanje uvijek bilo važno. Dobro se sjećam što bi mi učinio kada bih ljeti prespavao subotnje jutro - on bi tada zalijevao biljke u prozorskim gredicama, pa bi samo gurnuo cijev kroz prozor i za dobro jutro me lijepo oprao. Otac je za mene uvijek imao nekoliko spremnih užitaka, a svi su uključivali puno znoja i uglavnom metlu ili krpu (ne znam koga je gurao kroz dimnjak, ali na sreću barem to nisam bio ja). Uskoro sam "unaprijeđen" u perača suđa, što je bio teži posao. Za jednog profinjenog osmogodišnjaka taj posao nije izgledao dovoljno muževno - zaključio sam da se prave stvari događaju u kuhinji, među pravim muškarcima, i poželio biti baš tamo. Tako je počelo moje obrazovanje, ali ne samo kuharsko, jer naučio sam i mnoge birane izraze! Vjerojatno sam za očevih pet kuhara bio uglavnom smetnja, ali oni su me ipak ohrabrivali i imali strpljenja sa mnom. Na taj način stekao sam prve praktične vještine i tehnike.

Radio sam u gostionici svake subote i nedjelje sve dok nisam napustio školu. S petnaest godina imao sam dvotjedno radno iskustvo u restoranu Starr u Great Dunmowu, što je bilo dovoljno Brianu Jonesu i njegovu glavnom kuharu da mi povjere cijeli jedan odjel. Tu sam se odlično snašao i odlučio živjeti od kuhanja.

Uz malo sreće upisao sam se na ugostiteljski koledž Westminster u Vincent Squareu, i putovao tamo i natrag svaki dan cijele tri godine. Golemi koledž i međunarodna mješavina studenata u njemu potpuno su me očarali. Bilo je ludo! Obožavao sam baš svako predavanje, ne samo praktični dio, jer svuda su se stalno događale zanimljive stvari.

Moja sklonost prema modernoj hrani tamo još nije bila definirana. Kao mladi kuhar naivno sam vjerovao kako je složen obrok dobar obrok. Tek kada sam počeo raditi u Chateau Tilquese u Francuskoj naučio sam značenje kakvoće, i koliko brige, ljubavi i osobnog žara treba unijeti u pripremu hrane.

Tako je začeta moja strast prema hrani; okružen ljudima nadarenijim od sebe, nadahnut njihovim zaraznim entuzijazmom, učio sam sve što mi se nudilo.

Jedino mjesto gdje se još nešto moglo naučiti, mislio sam, bio je London. Svi koji su imali veze s restoranima ludjeli su za njim; morao sam postati dio te priče.

Žudio sam i za talijanskom kuhinjom, pa se sve sretno spojilo u posao kod Antonija Carluccija, u restoranu Neal Street, čiji su kruh i tjestenina nesumnjivo među najboljima u Londonu. Antonio Carlucci i njegov pomoćnik Gennaro slavni su po svojim divljim vrganjima. Smiješna scena: usred sezone gljiva u Engleskoj dođu dva talijanska starčića i beru punih pet dana. Samo, oni su znali znanje (bitna stvar kod branja gljiva!) - znali su sva "tajna" mjesta i vraćali se svakog dana s košara punih vrganja. Ponedjeljkom bi izgledali jadno i siromašno, a u petak bi se pojavili u najskupljim Nikeovim trenirkama. Nego što! Branje gljiva i te kako se dobro plaća.

Nakon godine provedene u restoranu Neal Street i spoznaje da volim talijansku kuhinju, zaželio sam produbiti svoje znanje. I zaključio sam kako želim raditi u River Caffeu (jedan od najpoznatijih londonskih restorana) Želeći dogovoriti razgovor nazivao sam restoran barem deset puta, tražeći Ruth Rodgers ili Rose Grey. Konačno sam dobio Rose - zvučala je grubo i hladno, nasmrt me preplašila! Uskoro sam shvatio da je takva samo u telefonskim razgovorima, a u stvari još nisam radio pod toplijim, ljubaznijim i inspirativnijim glavnim kuharom. Nema većeg uzbuđenja za kuhara od upotrebe najboljih, svježih, prirodno uzgojenih namirnica, te sudjelovanja u stvaranju sasvim novog jelovnika svake sezone. Neki od mojih recepata jednostavno su morali biti nadahnuti onim što sam naučio u River Caffeu, jer tamo su me uvijek ohrabrivali da koristim maštu. A to ja želim postići s vama ... samo naprijed, uvalite se u kuhanje!

--------------------

Postao je slavan uz pomoć svojih recepata i borbe protiv junk fooda u školskim menzama. Nekada su govorili “kralj je go!”, a danas se u Engleskoj govori “kuhar je go”




KULINARSKA IKONA Originalan, seksi, eklektičan, inteligentan i simpatičan, Jamie Oliver poštuje tradiciju, ali gaji strast prema otkrićima, inventivnosti i zabavi. Tokom spremanja jela najviše se služi rukama i ima sposobnost da svima prenese entuzijazam i emocije. Pročitate li njegove recepte, poželjet ćete da pozovete prijatelje na večeru kako biste se svi okupili oko zdjele prepune špageta. Kreativnost i sposobnost je uspio prenijeti na mnoge druge. Lično se zauzeo u realiziranju važnog projekta reformiranja školskih menzi u Engleskoj, dobivši podršku vlade u iznosu od 280 miliona funti. Jamiejevo lice postalo je slavno zahvaljujući televizijskim emisijama emitiranim u 50 zemalja. Ne postoji kuća u Engleskoj u kojoj na policama nema bar jedne od njegovih knjiga, kuhinjskih biblija u kojima mame i tate uče osnove kuhanja, krećući od samog početka. Dovoljno je prošetati Londonom kako biste shvatili koliko je Jamie popularan. Njegovo simpatično lice smiješi se sa svih strana: iz izloga knjižara, prodavnica kućnih potrepština i elektrouređaja, samoposluga…

BORAC PROTIV POMFRITA James Trevor Oliver ili goli kuhar (naked chef, kako ga zovu Englezi zbog njegovog prvog TV programa), uspio je promijeniti mišljenje i najzagriženijih pristalica smrznute hrane i nagovoriti ih da bar nekoliko sati sedmično aktivno provedu u vlastitim kuhinjama. U Engleskoj je poznat jednako kao Jude Law, David Beckham ili Tony Blair, kojeg je pobijedio u anketi o osobama koje “uspiju realizirati ono što zamisle”. Možda nekog može zavarati njegov izgled tipičnog dečka iz boy banda, ali biografija ne laže. Rođen je 27. maja 1975. godine, milioner je, zvijezda britanskog Channela 4, muzičar u slobodnom vremenu, kreator jedne linije posuđa Tefal i pristalica zdrave hrane. Kada ga ugledate na televiziji, onako mladog, plavog, s gelom u kosi, načas pomislite da se radi o nekom muzičaru. Međutim, radi se o jednom od najcjenjenijih engleskih kuhara. Pred ulazom u njegov lokal u redovima čekaju i slavni, te se mlade i zaljubljene ljepotice najčešće moraju tješiti gledajući ga isključivo na televiziji. Ili, ako su rođene pod sretnom zvijezdom, mlade mame mogu ga sresti u školi prilikom odlaska po djecu. Tamo Jamie često boravi, pokušavajući ubijediti školske kuhare da kuhaju jela s više povrća, a smanje količine pomfrita i pržene ribe. Uspjet će, sasvim sigurno. Već je uz pomoć svog neodoljivog osmijeha uspio osvojiti engleske majke i ubijediti bivšeg premijera Tonyja Blaira da se iz ishrane školske djece izbaci nezdrava hrana. U pitanju je prava, istinska pobjeda protiv pretilosti u dječijem uzrastu i protiv “ozloglašenih” prženih krompirića, jednako obožavanih od strane djece i nezdravih.

DISLEKSIJA I KARIJERA Odmalena se odomaćio u kuhinji, gdje je radio za džeparac. Kada je počeo kuhati u porodičnom pabu u Essexu, imao je samo osam godina. Subotom i nedjeljom radio je po tri sata ujutro i uveče, čistio podrum, kupio prazne flaše, kasnije je počeo da pere suđe, da guli krompir. A onda je, malo-pomalo, počeo da kuha. Otac ga je plaćao kao i ostale mlade pomoćnike, funtu i dvadeset pet penija na sat. Kada je imao deset godina već je znao nevjerovatno brzo koristiti nož za rezanje. Škola mu i nije išla najbolje, što je bio razlog više da se potpuno posveti kuhanju. Imao je disleksiju, a tada to niko nije znao. Kao ni to da su djeca s disleksijom – kojoj ne idu slova i brojevi, spretna s rukama, kreativna i da im treba pristupiti na poseban način. Tako je Jamie postajao sve lošiji u školi, a bolji u kuhinji. Sa 16 godina je pohađao ugledni Westminster Catering College, a nakon bijega iz škole usavršavao je kuhanje radeći za Antonija Carluccija u The Neal Street Restaurantu i kuhajući tri godine u hvaljenom londonskom River Caffeu, u kojem su ga producenti zapazili i ponudili saradnju u dokumentarnom filmu Božić u River Caffeu.
U junu 2000. godine oženio je bivšu manekenku Juliette Norton, poznatu kao Jools. Imaju tri kćerke: Poppy Honey (7), Daisy Boo (6) i Petal Blossom Rainbow, rođenu u aprilu ove godine, čiji je dolazak Oliver objavio preko Twittera.

DOMAĆA ATMOSFERA Vlastiti restoran, nazvan Fifteen, otvorio je u Londonu novembra 2002. godine, a još uvijeke se na rezervacije čeka mjesecima. Potrudio se da njegovo radno mjesto odiše ljubavlju, posebnošću i domaćom atmosferom. Stolovi su od tamnog drveta, a stolice je 60-ih dizajnirao slavni danski dizajner Verner Panton. Kada zakoračite u unutrašnjost restorana, ugledate korpe od pruća pune svježeg hljeba, pogača, jarkožutih sočnih limunova ili sjajnoljubičastih patlidžana, i začujete veseli žamor dobrodošlice. Jamie posebnu pažnju poklanja tome da sve namirnice budu prirodno uzgojene i svježe. Svake godine u restoranu pokušava svoje znanje prenijeti na grupu nezaposlenih mladića i djevojaka, naučiti ih da postanu kuhari. Od 2004. Jamie je otvorio restorane u Amsterdamu, Cornwallu i Melbourneu.

KULTURA ISHRANE Jamie je okrivio zaposlene majke za sve lošiju ishranu djece i mladih. Zbog dugotrajnog i svakodnevnog odsustva od kuće, više skoro da i nema pravih obroka na trpezama ili ih ima veoma rijetko. “O porodici i kulturi ishrane oduvijek je vodila računa žena. Poslije industrijske revolucije i dva svjetska rata, žene su sve više i češće odlazile na posao. Tako je neminovno došlo do toga da više ne postoji kultura ishrane. Možda sam rob predrasuda, ali kada bi se desilo da se cijela porodica dva ili tri puta sedmično okupi za trpezom, bilo bi mnogo manje razvoda. A djeca bi, kada odrastu, bila veoma zahvalna majkama. Ne kritikujem žene što rade, cijenim ih u svakom pogledu i sa zadovoljstvom radim sa ženama, što možete vidjeti kod mene na poslu. Ali, zaposlena žena i žena koja odlazi da kupuje hranu i smišlja obroke nisu dobra kombinacija.”

GOLA HRANA Jamiejeva osnovna ideja bila je skinuti kuharsku uniformu. Iako mu se to sviđa, kaže kako to drugačije djeluje na one koji gledaju, kao kada vidite vatrogasca, medicinsku sestru, policajca. Uniforma daje utisak nečeg pretjerano ozbiljnog, a on je htio da kuha – zabavljajući se. Da bude okružen prijateljima, članovima porodice, da sluša muziku koju voli…

Školski režim kuhanja

Prema Jamievim uputstvima i prijedlozima, britanska vlada donijela je odluku da u školama više neće biti mesa lošeg kvaliteta, gaziranih sokova i čokolade. Ograničeni su, također, količina soli i masnoće u školskim obrocima. Djeca jedu hranu pripremljenu od visokokvalitetnog mesa i ribe, piju zdrave sokove i flaširanu vodu, a uz svaki obrok imaju obavezno voće i povrće. Pržena hrana, u okviru koje je pomfrit, na jelovniku je najviše dvaput sedmično. “Ne mogu vam opisati koliko sam posvećen bilo čemu što povezuje djecu i hranu. Djeci i mlađim generacijama želim prenijeti nešto od svog znanja, a pogotovo kada je u pitanju ovako zabavan način. Kroz smijeh i zabavu djeca mogu naučiti mnogo o zdravijem načinu ishrane.”
Savjeti Golog kuhara

* Jedite sporo i uživajte u hrani: jedete li prebrzo, mozak neće stići primiti podatak da ste siti onoliko brzo koliko bi trebao, samo ćete u sebe trpati hranu dok se ne prejedete. Jedete li sporo, mozak će imati vremena da shvati kako ste siti. Isto je i kada jedete bezukusnu hranu – mozak se “dosađuje”, isključi i ne javi kad vam je dosta. Jedite ukusnu hranu i slušajte vlastiti mozak! Dobro je okus hrane poboljšavati začinskim biljem, tako je nećete pretjerano soliti.
* Jedite pravu, a ne niskokaloričnu hranu! Možda ste iznenađeni, ali – manja količina masne, “prave” hrane mnogo je zdravija od njene niskokalorične zamjene. Niskokalorična čokolada, naprimjer, obično sadrži i ne pretjerano zdrave sastojke, kako bi se kompenzirao okus koji je nestao kada su iz nje odstranili masnoću. Umjesto prevelikih količina putera, kuhajte na maslinovom ili biljnom ulju i imat ćete zdravo srce.
* Jedite često manje obroke! Ne preskačite doručak, prejest ćete se za ručak i hrana će vam teško pasti na želudac.
* Nemojte preko dana pretjerivati s ugljikohidratima: tjestenina ili krompir aktiviraju hormone koji djeluju antistresno, daju vam osjećaj opuštenosti i pospanosti – jedite ih naveče kada se želite opustiti
* Važno je jesti mnogo voća i povrća: svi znaju da pet porcija voća ili povrća dnevno pomažu u sprečavanju srčanih bolesti i raka. Uvrstite omiljeno voće i povrće u svakodnevnu prehranu.

Ništa nije drugačije, pogađate, ni sa onima koji jedu. Džejmi Oliver ne podnosi one koji gutaju bez užitka ne praveći razliku između hamburgera, hrenovki s krompirom i opreljenih odrezaka tunjevine hrskave kožice sa svežim korijanderom i bosiljkom, mada i onima koji ne mare za kulinarske suptilnosti strašno ide na živce trabunjanje o aromatičnom bilju u loncu, odmaranju mesa nakon pečenja i šuškanju nadeva u lisnato testo jer je, valjda, jasno da travu jede zna-se-već-ko, a da se ne odmara testo već onaj ko se dobro nabokao, i to fino ušuškan na kauču.

PREPUŠTANJE OSEĆAJU: Tu nema slaganja, razumevanja ni popuštanja. Ne treba ni da ga bude. Tolerancija neke stvari toliko razvodni da se izgube svaki ukus, živahnost i boja, tako da preostane samo ogrizak od onoga što su one nekada bile, kao trag trulog kompromisa.

Uprkos ležernom kredu sve-je-dopušteno koji se provlači u nizu serija snimljenih za BBC i u knjizi Goli ručak (izdanje VIA CONNECTA INT. na srpskom jeziku), Džejmi Oliver je nametnuo svoj stil, neku vrstu oliverovštine u kuhinji. "Dakle, lepo nabavite kvalitetne namirnice, kupite dobro maslinovo ulje i već ste na pola puta do savršenog obroka."... "A ako nemate dovoljno samopouzdanja, samo se setite da ovo nije nikakva restoranska hrana – ovo je seljačka hrana."... "Prepustite se osećaju, probajte da sami prozrete u čemu je stvar."... "Ako iz dna duše želite da napravite dobar hleb, već ste obavili pola posla." Izgleda jednostavno, zar ne?

Mada oliverovština u kuhinji sudbinski podseća na hendriksovštinu na gitari, to nije samodovoljno poigravanje ukusima da bi se potvrdila vlastita virtuoznost, već nepatvoreno uživanje u biranju namirnica, kuvanju i jelu, što povlači čitaoca za rukav da se prepusti toj istoj igri. "Stvarno morate da napravite ovu pastu – spremićete je brzo i lako, a bićete na nju ponosni."... "Moje savršeno pečeno pile... verujete, ne foliram, opaka klopa."... "Raža sa pršutom, radićem, kaprom i limunom... bajno."... "Savršeni rižoto treba da se cedi i razliva u tanjiru, a ne da stoji u obliku kule ili modlice – činjenica da se ne kreće samo vam je dokaz da je rižoto suv. Bljak... (znam da neprekidno ponavljam 'razlivanje', ali u tome i jeste poenta kod rižota, da curi." To nije poput ex cathedra izlaganja drugih kuvara gde drvenu kašiku uperenu u grudi čitaoca prati umorni glas, "meeešati dok ne provri i dooobro paziti da ne zagori" ili namrgođeno lice i punački kažiprst kuvarice, "cveklu za pire domaćica mora dan ranije da obari, jer joj inače neće stići jelo za ručak". Nakon Golog ručka većina knjiga o kuvanju podseća na priručnike koje su roboti pisali za kiborge, stare, izanđale i nikad do kraja ostvarene mašine prošlosti za nova, nerealizovana bića tehnosveta.

KAJSIJE U JAGNJETINI: Džejmi Oliver uneo je radost u spremanje hrane pretvarajući ga u zavodljivu igru prepunu neočekivanih obrta koja se prati otvorenih usta, sve dok tanjir ne zazveči na stolu. Nikada se unapred ne zna da li će cvekla samo obojiti testeninu, dati aromu čorbama i završiti u kanti za otpatke ili će postati vrhunski dodatak za taljatele sa pesto sosom, dagnjama i belim vinom. Dobro, može se očekivati da će jagnjeći but završiti u rerni a ne u tiganju, ali se do poslednjeg trenutka može samo nagađati da li će njegov ukus začiniti čili, đumbir, leblebije i kuskus ili će meso prožeti aromatična mešavina sušenih kajsija, majčine dušice, belog luka, maslinovog ulja i limunovog soka. To verovatno pre početka spremanja ne zna ni sam Oliver, prepuštajući se nekoj nevidljivoj ruci koja ga vodi putem novih i neočekivanih kombinacija. Recepti su za njega samo okvir za improvizacije, a novi obroci varijacije na postojeće teme. Bez toga, uostalom, ne bi ni bilo kuvarskog umeća, postojala bi samo termička obrada hrane za održavanje života. Stoga je i knjiga Goli ručak samo zamrznuti trenutak u beskrajnom moru mogućnosti.

To, međutim, često nisu recepti za one koji doživljavaju holesterolski šok na samu pomisao o mesu koje cvrči u sopstvenoj masti i jedu zelenu salatu bez ulja, soli, sirćeta i raznoraznih semenki, začinjenu jedino kapljicama vode preostalim od pranja, mada će i ljubitelji bilja naći dosta toga za sebe. Neke pikanterije Džejmija Olivera ipak će naterati zagovornike lepota i zdravlja, vita ili lisa da se klone ove kužne knjige koja propoveda čak i upotrebu moče, fatalnog dodatka jelima, koji bi oborio na pod prosečnog konzumenta zdrave hrane. To je, naime, onaj curež koji se skuplja tokom pečenja jagnjetine (manje ortodoksni priznaju svinjetinu, pa čak i piletinu, što je pravo bogohuljenje) u posebnim posudama zvanim pržulje, mešavina masti, sitnih komadića mesa i vode koja se u brdovitim krajevima zemlje Srbije konzumira u lepinjama pomešana sa živim jajetom i starim kajmakom, i to obično u ranim jutarnjim časovima, na prazan stomak. Nemojte se plašiti, prethodno se zapeče u pećnici, mada oni pravoverniji vole "življe" jaje i duplu dozu te smese tamnosmeđe boje. Ta kulinarska nastranost je negde toliko uzela maha da će u pekarama ljuljnuti kutlačicu zagrejanog taloga čak i na viršle ili burek, bez obzira na to što vam nije ni na kraj pameti da to zatražite, kao znak posebne blagonaklonosti brkate prodavačice.

MORA SE VEROVATI: Elem, Džejmi Oliver iz dalekog Klejveringa, Safron Volden, Severni Eseks, Engleska, dobro zna za tu kulinarsku nastranost pod imenom gravy, tvrdeći da je ona posebno ukusna ako se obogati krčkanim kostima i povrćem. Ne samo da zna za nju nego je očito i voli opisujući, s dužnom pažnjom, način sakupljanja tog mrkog želea s dna posude, tepajući mu imenom – "milina". Prijatno!

Možda će čitaoce pogoditi povremeni varvarizmi tankoćutog Džejmija Olivera, ali se nekome u životu mora i verovati, možda najpre onome ko živi u kuhinji od osme godine, kuva s radošću i silno uživa da jede u veselom društvu.

Uostalom, ta vrsta pikanterija je očekivana od kuvara koji svaki put kada sprema jelo drži bocu maslinovog ulja nad šerpom u slobodnom padu, puštajući da njen sadržaj lije sve do tačke u kojoj prenapregnuti ukus ide u susret bezgraničnom užitku. Tu vrstu eskapizma mora da prati saučestvovanje u spremljenoj hrani. Ako ne čulno i taktilno, onda vizuelno ili barem estetizovano – u reminiscenciji.

Predlog za oliverovštinu na stolu


Krompir salata

Počnite sa 450g krompira (bitno je da koristite sveže krompire približno jednake veličine; možete ih oguliti ili oljuštiti). Obarite ih u slanoj ključaloj vodi. Idealno je da ih skuvate tako da samo skliznu niz oštricu noža kada je zabodete u krtolu (krompiri vam nisu od koristi sirovi, ali se naravno ne smeju ni raspadati). Kada već budu skuvani, ocedite ih i preručite u činiju. Vrlo je bitno da ih prelijete u ovom stadijumu, dok su još vrući (da bi se ohladili i proželi ukusom preliva). Evo tri preliva koja ja volim:

- sa "salsa verde" (zelenim sosom)
Samo treba preliti krompir sa dve supene kašike sosa "salsa verde".

"Salsa verde" (Zeleni sos)
Salsa verde se najbolje pravi ručno i sitnim seckanjem. Može da stoji jedan dan, a onda počinje da se kvari. Odličan je uz meso (sa roštilja, pečeno ili kuvano), sa ribom i povrćem.

Za 8 osoba
1 ½ – 2 češnja belog luka, oljuštena
1 mala šaka kapra
1 mala šaka kiselih krastavčića (onih iz zaslađenog sirćeta)
6 fileta inćuna
2 velike šake listova peršuna
1 veza svežeg bosiljka
1 šaka sveže nane
1 kašika dižon senfa
40ml/3 kašike crvenog vinskog sirćeta
oko 120ml najboljeg maslinovog ulja koje vam je pri ruci
so i sveže samleven crni biber

Sitno iseckajte sve sastojke. Smesu preručite u posudu, dodajte senf i crveno vinsko sirće. Dosipajte maslinovog ulja i mešajte dok ne dostignete željenu gustinu; aromu dovedite do savršenstva sa nešto sveže samlevenog crnog bibera. Ukoliko je potrebno, dodajte još morske soli i crvenog vinskog sirćeta.

- sa maslinovim uljem, limunom i mirođijom

Uzmite preliv od maslinovog ulja i limunovog soka i dodajte malo krupno naseckane sveže mirođije i malo soli i sveže samlevenog crnog bibera. (Umesto mirođije možete probati sa svežom nanom, svežim peršunom ili, najbolje, komorčem – svi odlično pasuju.)

- sa maslačkom i crnim lukom (vlašcem)

Opet se latite preliva od maslinovog ulja i limunovog soka, dodajte dobro opranih i krupno iseckanih listova maslačka i sitno iseckanog vlašca, pa prema ukusu začinite solju i sveže samlevenim crnim biberom.

Preliv od maslinovog ulja i limunovog soka

Za četiri osobe
2 kašike limunovog soka
5 kašika maslinovog ulja
1 ravna kašičica soli
1 ravna kašičica sveže samlevenog bibera
Pomešajte sve sastojke

Raža sa pršutom, radićem, kaprom i limunom

Riba mora biti zaista sveža, zato je pripremite istog dana kada je kupite. Odaberite komad od oko 340g, pošto raža u sredini krije dosta kostiju; zamolite svog prodavca ribe da izvadi kičmu i potkreše peraja.

Za 4 osobe
4 x 340g raže
so i sveže samleven biber
malo brašna za posipanje
4 kašike maslinovog ulja
5 grumenova putera
9-12 režnjeva pršute ili dimljenog vrata
1 čen belog luka, sitno iseckan
1 glavica radića
2 kašike kapra, natopljenog u vodi
sok od jednog limuna

Isperite ribu, krpom upijte višak vode, posolite i pobiberite. Pospite sa malo brašna, pa istresite višak. Dobro zagrejte tiganj, dodajte ulje, 4 kuglice putera i ribu, pa smanjite vatru na srednju temperaturu. Pržite po dva minuta sa svake strane, dok riba ne dobije lepu boju. (Ako sva riba ne može da vam stane u tiganj, moraćete da ponovite proces, sa jednom kašikom maslinovog ulja i jednom kuglicom putera za svaki komad, s tim da prebrišete tiganj papirnim ubrusom). Stavite svu ribu na pleh za pečenje i završite u pećnici na 230 C (4-5 minuta, ili dok meso ne bude moglo lako da se odvaja od kostiju.)

Isecite pršutu i listove radića na tanke režnjeve. Na istom tiganju propržite pršutu da dobije zlatkastu boju; dodajte beli luk, radić i kapar; smanjite vatru i dodajte poslednju kuglicu putera. Pršuta treba da bude blago hrskava, a listovi radića da omekšaju. Smesi dodajte sok od limuna i odmah pospite preko ribe.

Bajno!

Voćne mrvice

Ovo je bez sumnje i premca najbrži dezert na svetu! Svi ga vole, a možete upotrebiti bilo koje sezonsko voće. Poslužite ga sa kremom od jaja, šlagom, sladoledom, maskarponeom ili vanilinim.

Postoji nekoliko varijacija na zadatu temu. Za početak, evo osnovnog recepta.

Za 6 osoba
Mrvice
220g običnog brašna
110g putera
90g šećera
prst soli

Voće

450g voća, opranog i pripremljenog
3 kašike šećera

Samo stavite sastojke za mrvice u multipraktik i sitnite dok smesa ne počne da podseća na sitne mrvice hleba (ovo možete uraditi u mikseru ili ručno – samo dobro izdrobite smesu).

Voće stavite u plitku vatrostalnu posudu i pospite šećerom. Mrvice rasporedite po pripremljenom voću. Malo prodrmajte posudu, pa pecite u rerni, na otprilike 200 stepeni, pola sata ili dok vrh ne dobije ravnomernu zlatnu boju. (Ukoliko počne da tamni na krajevima, smanjite temperaturu.)

--------------
Pileće grudi u alu vreći … sa pečurkama, puterom, belim vinom i timijanom

Sastojci za dve porcije:
2x200 grama pilećih grudi
1 šaka sušenih vrganja
255 grama mešanih pečuraka, nasečenih
1 velika čaša belog vina
3 pune kašike putera
1 šaka svežeg timijana
2 čena belog luka, očišćenog i naseckanog

Priprema:

Pošto je u pitanju obrok za dvoje, treba vam velika vreća u koju će stati svi sastojci. Uzmite široku foliju i napravite vreću tako što ćete staviti dva sloja jedan preko drugog (dužine otprilike kao dve kutije za cipele) i onda saviti ivice sa tri strane pravougaonika. Četvrtu stranu ostavite otvorenu.
Zagrejte rerenu na 220 stepeni. U činiji pomešajte sve sastojke sa piletinom osim vina. Smestite ih u vreću, zalijte vinom i pazite da ne probušite foliju. Onda previjte i zatvorite i četvrtu stranu i proverite da li je vreća dobro zatvorena sa svih strana. Nežno je položite u plitku posudu za pečenje.Pecite oko 25 minuta.
Izvadite iz rerne, stavite vreću na veliki tanjir, iznesite na sto i otovorite foliju.


Čokoladni biskviti sa mekim čokoladnim punjenjem

Sastojci:
140 grama putera
140 grama šećera
2 žumanca
255 grama brašna
prašak za peciva
30 grama kakao praha
oko 30 kocki čokolade (ne bitno da li je mlečna, za kuvanje, crna ili bela)

Priprema:

Na pleh stavite papir za pečenje. Rernu zagrejte na 190 stepeni. Mešajte puter i šećer dok ne postanu penasti. Umutite žumanca, a onda dodajte vrašno i kakoi u prahu da doijete testo. Izmesite ga, pa stavite u frižider. Na blago pobrašnjenoj površini tanko razvaljajte otprilike jednu trećinu testa i manjim kaupom izvadite 30 komada. Posložite ih na papir za pečenje i na sredini svakog kruga stavite kocku čokolade. Zatim razvijte i ostatak testa (dodajte rezance koji su vam ostali od prve ture) i većim kalupom izvadite još 30 komada. Pokrijte komadiće čokolade, nežno pritiskajući ivice da ih spojite, tako da čokolada ne iscuri. Pecite u zagrejanoj rerni oko 10 minuta. Možete ih poslužiti tople ili hladne.