Vekovima se hrišćani na Uskrs pridržavaju određenih običaja, rituala, odlaze na misu i liturgiju, farbaju jaja i okupljaju oko svečane trpeze. Međutim, jedan od najvećih hrišćanskih praznika obiluje i mnogim drugim lepim i zanimljivim običajima. Evo kako će se u različitim delovima sveta danas proslavljati Uskrs.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, a uskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daruju i za one koji ga primaju
U
Srbiji je očuvano niz narodnih običaja i verovanja vezanih za Uskrs.
U mnogim krajevima održao se običaj da se svaki čovek kada se na Uskrs probudi, protrlja crveno obojenim jajetom po licu, verujući da će tako bit zdrav i rumen.
U nekim mestima za Uskrs se umivaju vodom u kojoj je prenoćilo crveno obojeno jaje, a deci se daje da otpiju gutljaj crvenog vina radi zdravlja.
Jedan lep običaj održao se i u srpskim varošima i na selu, a to je da svaki ukućanin za Uskrs treba da dobije novu obuću i odeću, ili bar nečim da se ponovi.
U
Bugarskoj najstarija žena u porodici prvim crveno obojenim jajetom pomiluje po licu svako dete, za zdravlje i snagu a ljudi nakon mise bacaju šarena jaja na zid crkve.
U
Rumuniji se za Uskrs tradicionalno nabavlja nova odeća. U Švajcarskoj se uz čestitanje poklanja uskršnja golubica, "Paloma di Pasqua", kolač sa sušenim voćem.
U
Nemačkoj se kuće dekorišu granama ukrašenim obojenim jajima, a za najmlađe se u bašte skrivaju korpe s jajima i čokoladnim figuricama.
U
Francuskoj, nakon što se ponovo čuju crkvena zvona koja se nisu oglašavala tri dana, ljudi uz grljenje i ljubljenje čestitaju jedni drugima, a deca stoje u krugu i u vazduh bacaju i hvataju šarena jaja.
U
Italiji se tradicionalno jede posebna uskršnja "Torta di Pasqueta", slani kolač s kuvanim jajima i spanaćem, a u Grčkoj uskršnja supa od jagnjećih iznutrica "Magiritsa". Grci sa Krfa na Uskrs bacaju lonce kroz prozor.
U
Mađarskoj se ljudi međusobno prskaju namirisanom vodom a ponekad i čistim parfemima. U Austriji se na visoke drvene stubove postavljaju veliki venci od zelenila ukrašeni jabukama, pomorandžama i raznobojnim trakama.
U
Švedskoj je boja Uskrsa žuta, a kuće se dekorišu brezovim grančicama i ukrasima od perja. Kako u to vreme još ništa ne cvate i grmovi po vrtovima dobijaju šarene ukrase.
U
Španiji se održavaju procesije u kojima učestvuju muškarci kostimirani u kosture, a na uskršnju misu, na blagoslov, mladići donose obične palmine grančice, a devojke one ukrašene slatkišima.
U
Irskoj je zakopavanje haringi uskršnja tradicija. Zakopavanjem haringi, koje su bile glavno jelo tokom posta, označava se njegov kraj i početak ponovnog uživanja u mesu i mesnim prerađevinama.
U nekim delovima
Poljske se na Uskrs ljudi međusobno polivaju vodom, a u Finskoj se, za sreću i zdravlje, međusobno udaraju po leđima svežnjem brezovih grančica.
U
Australiji verenici na Uskrs odlaze na obližnji potok ili reku da zahvate vodu kojom će se na dan venčanja poprskati za sreću u braku.
U
Holandiji je običaj da se dečacima simbolično "ispraši tur", jer se tako isteruje loše ponašanje. Ovaj običaj imaju i Škoti, kod kojih postoji i izreka "istučen kao na Uskrs".
Zanimljivu tradiciju neguju i
Norvežani, koji se na Uskrs posvećuju rešavanju ubistava. Na televiziji se prikazuju filmovi s detektivskim temama, časopisi objavljuju krimi priče, čak i kartoni mleka imaju priče o nerešenim ubistima. Njihovim rešavanjem se Norvežani zabavljaju na Uskrs.
U
Americi je uobičajen "lov" na farbana jaja. Prijatelji ili rodbina koji zajedno slave Uskrs sakriju jaja u kući, dvorištu ili vrtu, a deca ih zatim traže, uverena da ih je preko noći sakrio uskršnji zeka, ostavljajući usput i slatkiše i druge poklone.
U
Polineziji se za Uskrs krste školjke za koje se veruje da su povezane s morskim duhovima. Školjke se posle obreda vraćaju u more da uskrsnu novi život.